Matični mleč je jedan od šest proizvoda pčela. On ima presudan značaj za opstanak pčela, značaj koji za sisare i čoveka ima majčino mleko. Matični mleč je faktor od koga direktno zavise dugovečnost i plodnost pčela, kao i funkcionalna podela njihovog društva. Proizvode ga mlade pčele- dadilje i njime hrane sve pčelinje larve u prva tri od ukupno šest dana larvenog razvoja. Preostala tri dana sve larve se hrane medom i polenom, osim jedne koja i dalje dobija mleč. Od te larve postaće matica, a od ostalih – radilice i trutovi. Ovo je redak slučaj u biološkom svetu da hrana u toku razvoja direktno određuje ulogu buduće jedinke u društvu.

            U pčelinjem društvu priroda pravi još jedan presedan. Matica je jedino živo biće koje se hrani majčinim mlekom svoje (pčelinje) vrste– matičnim mlečom i kao odrasla jedinka, do kraja života. Ova privilegija joj daje biološke sposobnosti kojima ne mogu da se pohvale ostala živa bića- matica živi i do 70 puta duže od ostalih pčela, dvostruko je veća i teža od njih i jedino je ona u pčelinjem društvu sposobna da ostavi potomstvo i to na način koji je s pravom svrstava u biološke fenomene. U periodu najveće plodnosti i reproduktivnosti, u jeku pčelinje sezone, ona položi i do 2000 jaja dnevno. Težina položenih jaja prelazi njenu sopstvenu težinu. Matica je jedno od najplodnijih živih bića na planeti.

 

Hrana sa lekovitim svojstvima

 

            Matični mleč je retka prirodna supstanca koja sadrži mnogo dragocenih i životno važnih supstanci. To su proteini, masti, ugljeni hidrati, vitamini i minerali, u takvom obliku da se odmah resorbuju i direktno ulaze u krvotok. Belančevine se u mleču nalaze u obliku aminokiselina (uključujući svih osam esencijalnih), masti u obliku esencijalnih masnih kiselina i šećeri u obliku monosaharida. Ovakav sastav čini mleč lako svarljivom hranom, čije hranljive materije organizam usvaja brzo i kompletno, sa minimumom otpadnih produkata metabolizma i utrošene energije za njihovo varenje. Mineralni sastav mleča je sličan mineralnom sastavu krvi čoveka, što ovu supstancu dodatno čini korisnom u ishrani ljudi.

Biohemijsku ekskluzivnost mleča predstavljaju biostimulatori supstance kojih ima samo u sirovoj, neprerađenoj i biološki proizvedenoj hrani, koja sve ređe stiže do naše trpeze. Biostimulatori poboljšavaju usvojivost svih hranljivih materija i stimulišu metabolizam. Deo tih materija je prohormonalne prirode, sličan hormonima čoveka. Zahvaljujući njima mleč ima izuzetno blagotvorno dejstvo na neuroendokrini i imunološki sistem čoveka. Medicina pokazuje veliko interesovanje za biljne hormone, naročito one koji predstavljaju biološke pandane čovekovom hormonu rasta, estrogenima, insulinu i sl., pa se na velikom broju klinika mleč daje kao prirodno sredstvo koje ubrzava oporavak pacijenata. Naučna istraživanja, međutim, pokazuju da najsnažnije i trajno dejstvo na organizam čoveka biostimulatori imaju kada se unose kao hrana, pa je osnovna ideja projekta Zlatna pčela i bila da mleč uključi u svakodnevnu ishranu, a ne da se njime bavi kao pomoćnim lekovitim sredstvom, jer on po svojoj prirodi i jeste hrana, sa visokim profilaktičkim i lekovitim dejstvima.

            Mleč ima još jednu karakteristiku koja ga na listi prirodnih supstanci stavlja deset kategorija iznad svih ostalih, a to je da aktivno deluje na nervni, endokrini i imunološki sistem. To je otkrila Ruska akademija nauka i proglasila ga adaptogenom, supstancom od izuzetnog značaja za zdravlje i život čoveka. Adaptogenima su proglašene sve one kompleksne supstance iz prirode koje mogu da povećaju otpornost organizma na stres. Ove supstance pomažu čoveku da se bolje adaptira na uslove spoljašnje sredine i tako dosegne dug i zdrav životni vek, sa maksimalnom plodnošću i kreativnošću.

            Od ključnog značaja za organizam je svojstvo mleča da deluje na nivou ćelije. Upravo to dejstvo je odgovorno za njegovu snažnu preventivnu moć i ubrzanje oporavka kada je bolest već prisutna, dakle, i lekovite efekte. Na nivou ćelije i ćelijske membrane odvija se razmena materija između organizma i spoljašnje sredine – metabolizam, proces na kome se zasniva zdravlje i životni vek svakog organa i tkiva. Sve bioaktivne supstance matičnog mleča imaju sposobnost da se, odmah po ulasku u organizam, uključe u ovaj osnovni životni proces i tako utiču direktno na zdravlje. Upravo ovakav princip dejstva mleča razlikuje ga od ostale hrane i svrstava u red tzv. živih, inteligentnih supstanci. Kada se nađe u ćeliji, on stupa u dinamičan odnos sa njom i omogućava joj da sama uzme od njega ono što joj je u tom momentu najpotrebnije, a ostalo uskladišti u obliku čiste energije (glikogena) za buduće dane. Dejstvo mleča na životne funkcije bazirano je na dve dve važne osobine koje proističu iz njegove moći da stimuliše metabolizam: čišćenju organizma i bržoj regeneraciji.

 

Blagotvorno dejstvo na vitalne funkcije

 

            Mleč snažno podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma i omogućava intenzivnu regeneraciju tkiva oštećenih dejstvom raznih virusa, bakterija, gljivica, parazita, hemijskih materija, slobodnih radikala i zračenja. S obzirom na to da prirodno starenje organizma zavisi i od genetskih faktora i od trenutne sposobnosti ćelije da se oslobodi štetnih materija i obnovi posle dejstva štetnih činilaca, jasno je da matični mleč sprečava prerano starenje i produžava biološku mladost organizma. Međutim, ne produžava se samo kalendarska dužina života, nego i period najveće vitalnosti, plodnosti i kreativnosti, tj. upravo oni kvaliteti zbog kojih i želimo da živimo što duže.

            Prva naučna ispitivanja matičnog mleča obavljena su sredinom tridesetih godina u francuskim bolnicama. Lekari različitih specijalnosti – internisti, pedijatri, neuropsihijatri, ginekolozi i drugi, davali su različite doze matičnog mleča svojim pacijentima i zaključili da ovaj pčelinji proizvod treba da se uvrsti u svakodnevnu ishranu, jer ubrzava period oporavka, bez obzira na to od čega čovek boluje. Najopsežnija ispitivanja dejstva ovog pčelinjeg proizvoda obavila je Ruska akademija nauka šezdesetih godina na različitim ciljnim grupama zdravih ljudi izloženih velikom stresu i naprezanju: kosmonautima, podmorničarima, polarnim istraživačima, sportistima, radnicima koji rade u zagađenim prostorima i radioaktivnim odeljenima, naučnicima, deci, starim licima i sl. U svim slučajevima dobijene su verifikovane naučne potvrde da je mleč uspeo da spreči propadanje tkiva i organa i povrati najviše mentalne i duhovne kvalitete ovih ljudi.

            S obzirom na njegov vrlo složen biohemijski sastav, on predstavlja ne samo punovrednu, nego i funkcionalnu hranu, hranu koja podstiče vitalne funkcije ili popularno rečeno, hranu sa visokim profilaktičkim i lekovitim dejstvom. Ovi efekti su najsnažniji i najprimetniji kada se mleč uvrsti u redovnu ishranu.

            Nativni matični mleč (izvađen iz košnice) ima maksimalnu biološku aktivnost samo 48 sati. Već u sledećih 24 sata njegove najkorisnije sastojke počinju da razgrađuju molekuli vode, koji su u mleču prisutni do 70%. Zbog ove osobine, nativni mleč se nikada nije ni koristio u svakodnevnoj ishrani. Primenom postupka liofilizacije naučnici su uspeli da prevaziđu ovaj problem. Samo liofilizovani matični mleč zadržava svoju maksimalnu biološku aktivnost pune dve godine.